Ovom prilikom upoznaćemo se bliže sa Nenadom Dimitijevićem alijas Shone Discus (kada je u pitanju internet, razni forumi, diskus klubovi na facebook-u, i sl.) ljubiteljom i odgajivačem diskusa iz Novog Sada. I ne samo diskusa, on je posvećenik akvaristike uopšte, koji gaji i uspješno razmnožava još neke vrste riba kao što su ramirezi, kraljevske neonke, gupiji, japanke…Ima odgajivačnicu od 20-ak akvarijuma u kojoj se uvijek mogu vidjeti adultni primjerci, parovi, i mnoštvo mladih riba koje se ponosno i zdravo šepure uzvraćajući vlasniku na vidljivo uloženom trudu i ljubavi. Već nekoliko godina ima u ponudi red flower, san merah i blue diamond. Pored njih ima i red melone i hekele Rio Negro. Valja napomenuti da je Nenad građevinski inžinjer koji vrlo brzo misli, logički se pita i rasuđuje bez mnogo lutanja sa spremnošću da uvijek sasluša iskusnijeg i da nesebično posavjetuje početnika akvaristu. Oženjen je i ima 3 sina. Između svega navedenog i ništa manje važnog, bar kada je akvaristika u pitanju, valja napomenuti da Nenad ima neviđenu prednost u odnosu na mnoge druge kolege diskusare koji nemaju takvu sreću, naime, njegova supruga Ivana je veliki zaljubljenik akvaristike! Nameće se, da upravo odatle i počnemo sa njim razgovor.
-Kako saznajemo iz strogo povjerljivih izvora, ušao si u akvaristiku, uopšte u svijet diskusa iz ljubavi prema supruzi?
Da…Supruga je još pre našeg braka imala akvarijum i volela akvaristiku uopšte, ali zbog svih obaveza, selidbi i raznoraznih problema odustala je bila od svega. Jednog dana dok se vraćala sa najstarijim sinom iz prodavnice (pre oko 5-6 godina) zastali su u pet shopu, kupili neki malecki akvarijumčić i nekoliko riba (mislim da je bio jedan pleho, jedna kori, nekoliko platika, podloga i neka biljčica) i doneli ga kući. Moja reakcija je bila: “Vi niste normalni! Kakve su ovo gluposti?” Onda sam ja u nekom prolasku kroz neki pet shop video colisa lalia i bio oduševljen. Kupio sam dva komada, na poklon supruzi. Isprva su se oni brinuli o njima, dok akvarijum nije postao tesan. Otišao sam kod jednog mog starog drugara za kog znam da pravi akvarijume i kupio akvarijum od oko 150 litara, koji je i danas u našoj dnevnoj sobi. To su bila prva dva simptoma bolesti. Jednom dok sam pričao sa suprugom kako su lepe colise izjavih da nisam video lepše akvarijumske ribe od njih. I tek tada sam od nje saznao za diskuse, kako ih ona voli i kako je očarana njima odavno. Rešio sam za neki jubilej (ne sećam se tačno) da je iznenadim, počeo sa pregledanjem oglasa i pronašao mog prvog diskusarskog prijatelja Slavka Dživdžanovskog iz Pančeva, od koga sam kupio nekoliko leoparda i nekoliko red flowera, od kojih i danas imam onaj moj red flower (tirkiz) par.
Tako je sve počelo… Sledeća tura bila je od mog budućeg diskusarskog prijatelja Gaje (Gavra Leđanac iz Novog Sada) četiri diamond blue diskusa, od kojih danas imam velikog starog mužjaka i jednu ženkicu od oko 14 cm… Tad sam već dobro zagrizao.
-Znamo da ima Diskusa i diskusa, šta je za tebe kvalitetna riba?
Na žalost postoje svakakvi diskusi, a naše tržište kao najnerazvijenije tog tipa može da proguta i one koji su dobri i skupi i one koji su katastrofalni a jeftini. Zajedno sa nekolicinom ljudi sve ovo vreme trudimo se približiti ljudima ono šta zapravo diskus jeste, a to bi bilo: zdrava, prava, okrugla, vesela, halapljiva, blistava u svakom smislu te reči, pokretna riba. Riba koja mora da dolazi na hranu u prvoj sekundi ubacivanja ako ne dođe još dok prinosiš ruku akvarijumu. Da bi se tako riba ponašala mora od početka uzgoja biti očišćena od crevnih i škržnih parazita, mora biti podignuta u vodi bez nitrita i nitrata, i mora biti raznovrsno hranjena. Onda smo ispunili samo jedan uslov, dobili smo zdravu ribu, koja neće crći u mesec dana, dobili smo ribu koja redovno jede, ne skriva se po ćoškovima, ne tamni i ne pliva u mestu. Sledeća veoma bitna stvar je oblik ribe. Diskus, ali baš svaki mora biti idealno okrugao!
E, tada smo dobili dobrog diskusa, sve ostalo su kržljavci, šiljate paprike, trihogasteri, rombovi, gadovi, gušasti (nije tako velika mana kao ove ostale)… Za kraj ostavljam treću stvar, koja nije toliko bitna jer smo već dobili dobrog diskusa, ali svakako nije zanemarljiva, a to je veličina. Lično volim velike ribe one preko 18 cm, a kad vidim mrcinu od 19 cm ostajem totalno zasenjen i onda mi oblik, guša i ostale mane uopšte ne smetaju. Naravno ovo nije ispravno razmišljanje, no pominjem samo da bi dočarao opčinjenost ogromnim diskusima. Ja bih voleo recimo da imam oko 20 diskusa preko 19 cm u jednom akvarijumu od 1000 litara, bez obzira da li su idealnog oblika ili ne. Naravno ne može biti špicast, izlomljen, sa nekim velikim deformitetom. Kratko rečeno ocenom oblika od 1-5, jaka 3-ka (što je na žalost vrhunska riba u Srbiji do nedavno, ali stvari idu na bolje, vidi se napredak u odnosu na pre 3-4 godine).
-Šta smatraš dobrim osobinama koje bi trebali imati svi akvaristi, time i diskusari?
Za početak navešću nekoliko početničkih pitanja: “Je’l mora u mekoj vodi, da li je to teška ili laka riba za držanje, da li mora baš svaka tri dana da se menja voda, da li mora više vrsta hrane?”… To je svakako loš početak. Ne mora ništa, a opet ti želiš neku vrstu ribe koja zahteva određene uslove i odlučuješ se da li možeš ili ne možeš to da ostvariš. Ako ne možeš uslove za jednu ribu ostvariti, postoje druge ribe koje npr. obožavaju tvrdu vodu, ali činjenica je jedna – svaka riba zahteva određene uslove i svi uslovi su ispunjivi! Pitanje je samo koliko mi želimo da se angažujemo oko njih. Znači, najlošiji početak je hoću diskusa a neću da menjam vodu, hoću japanku, ali imam temperaturu 32, hoću biljni, a neću skupu rasvetu, hoću auto, ali neću da ima točkove. Ako tako razmišljaš od samog početka, moj savet bi bio: kupite psa (mačku, hrčka, pticu…) pa im nemojte davati da jedu i nemojte ih voditi da šetaju, pa će te videti šta će te dobiti! Dobar početak bi značio da se neko upoznao sa određenom vrstom, sagledao sve činjenice, sve mane, sve probleme i kad bi se jednom odlučio za tu vrstu povukao bi liniju koja bi fiktivno značila ispunjenje svih optimalnih uslova i svim svojim bićem se trudio da nikad ne ide previše iznad, a ni previše ispod te linije. 
Najlošija karakterna osobina “starog” akvariste za mene bi svakako bila nestrpljenje. Postoji gomila ljudi koja bi htela da mresti diskuse odmah, neće da kupe male ribe, odmah bi mresne parove, odmah bi zarađivali gomilu para, odmah bi mrestili diskuse. Diskusa treba poštovati, treba ga gledati dok raste, treba mu pružiti maksimum, a tek onda će on dati sve ono što može da pruži. Zatim postoje ljudi koji ne znaju šta hoće, menjaju ribe na mesec dana mešaju svoje zdrave ribe sa nekim nepoznatog porekla, donose svašta kod sebe u akvarijum. Suprotno od toga bilo bi strpljenje.
Sama akvaristika je jedna pasija, borba čoveka sa mikroprirodom, gledanje i otkrivanje novih stvari, težnja da se loše stvari isprave, poprave. Podizanje malih kod nekih vrsta srodnih riba je slično, ali ni jedna riba skoro to ne radi isto. Otkrivanje novog života, pružanje nade nečemu što u prirodi možda ne bi ni u pola opstalo, zahteva jedno požrtvovanje, veliku doslednost, posvećenost sa jedne, a opet znanje, čitanje, raspitivanje, a prvenstveno dokazanu empiriju sa druge strane…
– Hoćeš da nam kažeš da nema razlike izmedju nekog akvariste koji ima japanke ili ma koju drugu ribu, od onog koji ima diskuse u požrtvovanju, posvećenosti?
Isto je, ako hoće da ima ribe koje će biti u svakom smislu izuzetne. Ja sam akvarista, a dobar akvarista ne bi smeo da pravi razliku u angažovanju, iako može neku ribu više da voli od druge. Obezbedi japanki 18 stepeni na +40 leti? Dakle, važi za sve ribe, posvećenost svuda traži odricanje. Zamislimo akvaristu u Podgorici koji voli Malavi ciklide, a ima Gh4 i pH 7,5 u česmi, šta on da radi? Riba ova ili riba ona, sve zahtevaju neke svoje posebne uslove. Zaključak je, nemojte uzimati ribe jer su vam lepe ako nećete da se potrudite da ispoštujete ono što one traže.
-Ali, ako ne hranis male diskuse više od 2x dnevno, recimo akvarista nema vremena zbog životnih obaveza, to ipak nije isto kao japanku ako ne hraniš u istoj mjeri, ili mijenjanje vode, filtracija i sl. zar neće diskus zakržljati dok kod japanki ili gupija ili ma koje druge ribe, neće značiti isto?
Neće ni diskus zakržljati! Baciš im šaku žive enhitreje koje ne mogu pojesti za dva dana jer enhitreja živi pod vodom, mikrocrvi isto, staviš jednom dnevno nekoliko puta više nego što bi bacio i završena stvar. Uostalom, ko ih hrani u prirodi na svaka dva sata? Naravno svim ribama štete nitriti. Ima razlike, nekima više nekima manje, ali i gupi se iskrivi, bukvalno prelomi na pola, što je to manje loše od zakržljalog diskusa? Jedino ako je nekome gupi manje vredan poštovanja od diskusa.
-Genetika i Selekcija, dobri uslovi, kako unaprijediti buduće generacije, je li nužno da na ove prostore dođe riba AAA+ kvaliteta da bi se nešto napravilo da valja kroz potomke, ili može od neke naše tamo C+ ribe da se jednog dana dodje bar do A?
Uslovi, iskustvo i znanje u držanju riba, kvalitetna raznovrsna ishrana i dobra genetika podjednako su važni parametri za držanje dobrih diskusa. Mišljenja sam da ja nemam diskuse koji bi pobedili na svetskim takmičenjima, i da su takvi diskusi prava retkost, pogotovo za naše tržište. Trenutno imam četiri hekela Rio Negro F1 koji su bili u dosta lošem stanju kad sam ih uzeo. U planu mi je da nabavim još jednu divlju ribu i da nekako izvučem par WF+F1 ili F1+F1, ako prva varijanta ne uspe. Kad budem (ako budem) imao male, moći ću da vam dam konkretniji odgovor, jer su mišljenja različita, a empirija skoro pa nikakva…
– Za ili protiv goveđeg srca u ishrani diskusa?
Za. Reći ću vam i zašto. Jednom davno kada samo počinjao da se bavim akvaristikom odlazio sam kod starijih, iskusnijih akvarista. Jedni su govorili tubifeks je zakon, drugi su govorili srce je zakon, treći su govorili nikako juneće srce. Ja sam se iz početka priklonio onim trećim, a istina je (po meni) negde između onih drugih i onih trećih. Kao svaki tvrdoglavi bandoglavac odlučio sam da prestanem davati ribama juneće srce. Po mnogim forumima polemisao sam oko ovog pitanja, ali jednostavno nisam hteo da popustim, a i zašto bih, kad mi niko nije izneo ni jedan pravi razlog – zašto DA juneće srce? Mnogi još uvek koriste taj moj recept za hranu kao osnovu svoje hrane. Recept zapravo i nije moj, dobio sam ga od doajena srpske akvaristike Svetomira Hamovića i praktično je sastav diskus granulata u kućnoj radinosti. Taj recept je odličan zaista. Sve moje ribe tako izgledaju samo zahvaljujući tom receptu, Ali…. Imao sam mrest diamond blue i ostavio sam sebi oko 20 malaca, od kojih sam na kraju najveću ribu dobio na 14 cm. Matice koje su rasle kod mene odrasle su na junećem srcu i svaki matični mužjak bio je preko 18 cm. Što znači da ni iskustvo ni genetika nisu ponovili rezultate junećeg srca. Tada sam recepturu za hranu zadržao, a uveo još jedan do dva obroka sa čistim, smrznutim junećim srcem. Evo, sada imam red melone sa godinu dana na preko 15 cm. Zaključak svega i odgovor na pitanje – zašto DA juneće srce – jednostavan je: zato što diskusi od njega bolje rastu!
– Medikamenti, suplementi, literatura, najčesće bolesti, način lijecenja…šta si sve koristio, dječije bio naivan, lutao, pronalazio, zaključio iz svega, i prominentni uzori koji su ti skrenuli paznju oko nabrojanog?
Za kompletnu akvaristiku od lekova, hemije, čudesa, koristio sam jako malo stvari, pa ću ih nabrojati sve. Neće dugo potrajati…. Mycopur ili saporax protiv gljivičnih oboljenja i za čuvanje ikre protiv seprolegije. Toxivec kao preventivu protiv raznih trovanja i svakome bih toplo preporučio da uvek pored akvarijuma ima tek jednu bočicu. Praktikovao sam podizanje temperature do 35 stepeni. Jednom sam pokušao čistiti škržne i kožne parazite sa Chloramine T i ne bih nikome preporučio zbog rizičnosti primene i mogućnosti da se pobije do poslednje ribe u akvarijumu, i zadržao se na nekom od deheljmentika kao što su drontal, prazikvantel, panacur u hrani. Medikament se polako rastapa i obavija ribe, one jedu, čiste creva, a i malo muljaju kroz škrge. Nije se loše pokazala riba na ovaj način tretirana ni pod mikroskopom. Daktilogirusa je bilo u malim količinama, tako da sam se zadržao na ovom načinu čišćenja od parazita. Kao bitan medikament pogotovo za uvozne ribe pokazao se Plavi lek od Ivice Krajčeka, mog dragog prijatelja, od koga sam dosta naučio o bolesti riba. A lako je njemu kad zna recept za plavi lek, a primena mu je jednostavna. Koristim ga za sve ostalo što nemam pojma šta je… Orvagil ili mebendazol, hemijskog sastava metrodinazol i OCTOZIN hemijskog sastava dimetrodinazol nikad nisam koristio. Nikad nisam sipao hemiju za pripremu vode, kao ni ona čuda za stvaranje korisnih bakterija. Možda se ponavljam, ali jedno od najbitnijih osobina akvariste je strpljenje. Sve u svemu jako malo hemije i svakome bih preporučio da se što više kloni tih čudotvornih vodica. Od literature sam po malo čitao od raznih autora, Maylanda, Blechera, Degena, pročitao sam prilično tekstova sa foruma, ali najveće znanje sam svakako dobio sa usmenih predanja od nekolicine aqua (discus) giganta kao što su Svetomir Hamović, Ivica Krajček, Gavra Leđanac, Dušan Paunović, kao i forumskog predanja od Slobodana Lazarevića – Octopusa… Dosta sam naučio i od mog druga Nikole Jovičića koji je maher za stvari oko hemizma vode i fizičke hemije, a upravo to je tema u kojoj smo svi najslabiji.
– Poznat si da “imaš oko primjetiti slomljen rep”, zbog čega se javlja prema tvom iskustvu?
Izbočenost repa nije moja dijagnoza, ali sam je svakako uočio kod mojih riba. Deformitet mi se javljao u dva legla. O tome mogu da posvedoče mnogi akvaristi odavde. Ribu kad pogledaš sa strane perfektna, misliš nema mane, okrugla, raste, lepo napreduje, ali kod repa sa jedna strane ribe ulegnuće, a sa druge izbočina. Dijagnozu je postavio Ivica Krajček i kasnije se ispostavilo kao tačno. Okoštavanje usled hipervitaminoze vitamina A i D. Postoji nekoliko živih riba iz tih mrestova. Morao sam baciti hranu u koju sam greškom prosuo skoro celu bočicu AD kapi. Posle toga mi se kod istih parova nije ponavljao deformitet. Na kraju se ispostavilo da jako malo ljudi uopšte uoči tu pojavu. Čak se na fotografijama takvih riba uočava specifičan svetlosni odsjaj.
– Sve što znaš o hvatanju vinske mušice, a mogao bi nam navesti i par nepoznanica o teškom mrestu kraljevske neonke kao jedne od najčešćih riba koje žive u zajednici sa diskusima?
Pošto sam strasni akvarista a kako se nisam zadržao na jednom akvarijumu, tako se nisam zadržao na jednoj vrsti riba. I nekako su mi najomiljenije crvene neonke. Riba koja se veoma dugo nije mogla izmresiti u akvarijumskim uslovima što zbog nepoznavanja vrste što zbog metalnih ugaonih nosača akvarijuma koji su pre bili dosta zastupljeni, jer je je jako osetljiva na gvožđe u tragovima. Sledeća veoma bitna stvar, kraljevska neonka koja se sprema za matice ne sme se držati u tvrdoj vodi! Pošto sam tvrdoglavac po vokaciji, prva tetra koju sam izmrestio je naravno bila kraljevska neonka, te mislim da su ostale bile mnogo manji problem. Ja sam ih posebno držao i posebno hranio. Duga je priča, a ono što vrijedi pomenuti kao zanimljiviju stvar kojom možemo kraljevsku neonku izdvojiti od ostalih riba, jeste specijalan režim ishrane koji sam im priređivao. Pravio sam legla vinske mušice i davao im žive da jedu. Kako žive? Haha, jednostavno. Leglo je u otvorenoj tegli, navučem kesu preko tegle, udarim u teglu, mušice ulete u kesu, kesu zavežem ubacim u zamrzivač 10 minuta. I najboja stvar od svega nikad se ne može riba prehraniti vinskim mušicama, jer se vinska mušica na -30 stepeni za 10 minuta samo onesvesti, a već posle par minuta ako je riba nije pojela probudi se, uzleti i vrati se u gnezdo…
Šta želis da budeš kad porasteš u svijetu diskusarstva, kako sebe vidiš za 20 godina, i šta bi bila sreća tvoja, dostignuće u druženju sa njima?
Gde se vidim za 20 godina? Selim se u stan. Možda me žena pusti da ubacim jednu policu. Svakako će biti jedan akvarijum, a ako budem dobar možda i ta jedna polica. Voleo bih da vam dam konačan odgovor vezano za hekele za to vreme…
Intervju vodio Božidar Đondović
Uredio i obradio Mario Bogdan